Sanja Dejanović

Sve je u energiji..

Juče sam svratila kod jedne meni drage žene po prvi put. U nekom trenutku izlaska iz njene kuće da bi posedele u njenom prelepom dvorištu, njen mali beli Čupko mi je promakao i izašao u dvorište. Upitah je da li je to ok i nije bilo zbog velike rupe u ogradi. Odmah je izašla kako bi ga stavila na povodac, ali je pasić bežao. Komentariše mi: sad ga nikad neću uhvatiti. Nije se ljutila jer mi nije naglasila da obratim pažnju, ali osetih da bih joj trebala nekako pomoći. Krenula sam ka psu i nije bežao. Spustila sam nežno dlan na njegov vrat. Podigao je glavicu, pogledao me i nastavio mirno da stoji njuškajući travu. Tada sam joj se nežno obratila: pridji i stavi mu to. Prišla je i pas je opet bio bezbedan dok se rupa u ogradi ne sredi. Sa osmehom je prokomentarisala: Šta si ga hipnotizovala? Naravno da nisam, samo mi je energija bila mirna, a namera prilaska za njegovo najviše dobro, dok je njena bila uzrujana zbog straha za bezbednost psa. Obe smo imale isti cilj ali drugačiji pristup.

S ljubavlju,

Sanja.