Sanja Dejanović

Kada u ljubav veruješ ljubav i živiš. Nekad je to instant a nekad mora da prođe period određenih iskustava da te u ljubav dovedu, da te u ljubav vrate.

Kada voliš onda ti ništa nije teško. Tada nađeš i vremena i volje i kreativne inspiracije za oboje. Tada podnosiš određene žrtve za dobrobit i napredak voljenog bića. Ali dok to činiš znaš da to i nije žrtva, jer davanjem ništa ne žrtvuješ. Obogaćuješ sebe i svoj život i život te osobe. Namesto da osećaš da činiš žrtvu ti zapravo osećaš blagoslov zbog ukazane ti mogućnosti da nekom obogatiš život na najlepši mogući način na koji možeš i raduje te tvoj doprinos tuđoj sreći.
I zbog toga nisi ponosan već si sretan i radostan. Zahvalan si na postojanju te osobe u tvom životu. Uživaš u lepoti deljenja vremena, razgovora, obroka, zajedničkih projekata, dodira, osećanja, zajedničkog prostora, iznalaženju najboljih opcija, rešenja za raznorazne manje ili više bitne situacije za pojedinčno i zajedničko postojanje, uz pregršt strpljenja i tolerancije za međusobne razlike. Kroz otvorenu i isitnitu komunikaciju sve je moguće.

S ljubavlju,
S.